Bilje

Biljke su jedan od osnovnih cinilaca zavota na Zemlji, pa samim tim i u akvarijumima, one su prirodna protivteza ribama. Biljke izbacuju kiseonik neophodan za ribe, a ribe izbacuju disanjem ugljen-dioksid, koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama.

Dugogodisnje iskustvo akvarist je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima, minje oboljevaju nego u akvarijumima u kojima zivotne uslove odrzavamo tehnickim pomagalima. U akvarijumima u kojima nema dovoljno bilja, voda se od otpadnih materija veoma brzo prlja i zamucuje i skuplja se veca kolicina otrovnih materija. Kako se ove otrovne materije (nitriti, nitrati i amonijak) ne mogu videti okom, voda moze da izgleda cista i ribe deluju zdravo, a sledeceg dana ih nadjemo mrtve.
Biljke u postojbini rastu u vodama cija je temperatura izmedju 28-32`C. U akvarijumskim uslovima ne treba ih gajiti na temperaturama visim od 29-30`C.

VRSTE VODENOG BILJA

Prema nacinu i mestu rasta biljke mogu da se podele na one koje rastu i imaju sve svoje delove ispod povrsine vode, to su podvodne biljke. One mogu biti zakorenjene u dno ili mogu slobodno plivati ispod povrsine vode. Druga vrsta izranja iznad povrsine vode, i njihov veci deo se nalazi iznad povrsine vode.

BIOLOSKA RAVNOTEZA

Da bi uspostavili biolosku ravnotezu u akvarijumu, u podlogu sadimo biljke koje zajedno sa ribama sacinjavaju osnov za uspostavljanje zivotne-bioloske ravnoteze u akvarijumu. Bioloska ravnoteza se porusi i tadfa, ako je u akvarijumu vise riba a malo biljaka, ili malo riba a mnogo biljaka. U prvom primeru moramo akvarijum intezivno provetravati pomcu pumpe, a u drugom primeru dodati vise riba u akvarijum da potrose visak kiseonika.

NAJVAZNIJE AKVARIJUMSKE BILJKE

Prema vrsti gradje i listova biljke, biljke u akvaristici dele se u sedam grupa:

1. Biljke koncastih formi (zahtevaju vise svetlosti);
2. Biljke mahovinastih listova (potrebno im je puno svetla);
3. Biljke dugostrunih listova (zahtevaju priguseno svetlo i meku vodu);
4. Biljke finih iglicastih listova (zahtevaju jako osvetljenje);
5. Pilvajuce biljke (svetlosti im nikad nije dovoljno);
6. Biljke sa plivajucim listovima (zahtevaju jako svetlo, odozgo);
7. Barske biljke (najbolje ih je postaviti da vire iznad povrsine vode).

SADJENJE BILJAKA
Prilikom formiranja akvarijuma, posebnu paznju treba posvetiti bilju, koje treba da bude atraktivna pozadina ribicama.Valja ostaviti dosta prostora u prednjem planu akvarijuma, kako bi jato moglo nasmetano da pilva. Visoke biljke "travastog izgleda" treba saditi u isprekidanim redovoma, dok one s perastim listovima najlepse izgledaju kad su postavljene u vidu zbunica. Velike i razgranate biljke sa sirokim listovima, treba da budu usamljene.
Pre sadnje, treba ostrim makazama odstraniti sve ostecene i trule delove biljke, i skratiti koren na dubinu sadjenja. Postupak pri sadjenju je sledeci: koren biljke se uzme izmedju prva tri prsta, kaziprstom se napravi rupa u podlozi, koren zavuce u rupu i pridrzava kaziprstom, dok se palcem i velikim prstom ne zagrne sljunak(pesak). Neki akvaristi preporucuju da nivo vode prilikom sadjenja bude nizak. U tom slucaju listovi biljke pilvaju po povrsini i zaklanjaju vidik, tako da je tesko pratiti ono sto se radi. Biljke treba saditi tako da koren, sto je moguce vise bude pravo postavljen, a ne da bude presavijen. Pored toga, nije lose oko biljke staviti par kamencica, i tako je ucvrstiti.
Dubina sadjenja zavisi od biljne vrste. Moramo paziti da biljke sa korenjem posadimo tako, da je vrat (deo gde koren prelazi u stablo) odmah nad peskom(sljunkom). Preduboko sadjenje prouzrokuje opadanje lisca, a kod preniskog sadjenja (plitkog) biljke ispadaju iz podloge pa ih moramo ponovo saditi, sto nije nimalo prijatan posao.
Prilikom zasadjivanja novog akvarijuma, ne treba skrtariti, vec treba nabaviti dovoljnu, vecu kolicinu biljaka. Uzrok poropadanja biljaka, kada ih je mali broj u velikom akvarijumu, je u tome sto se tada tesko uspostavlja bioloska ravnoteza. Takav akvarijum se lako zamuti i bilje propada, jer mali broj biljaka nije u stanju da upije sve kolicine stetnih materija.

KAKO TREBA SADITI BILJKU

Biljke koje sadimo sa prednje strane-nisko rastuce:

---Cryptocoryne nevillii 24-28`C srednje svetlo
---Echinodorus tenellus 22-27`C srednje svetlo
---Vasicularia dubyana 24-28`C malo svetlosti
---Samolus parviflorus 20-25`C dosta svetla
---Saururus cernuus 18-24`C srednje svetlo

Biljke koje sadimo u grupama-u sredini akvarijuma:

---Cryptocotyne wendtii 22-27`C srednje svetlo
---Cabomba 22-26`C srednje svetlo
---Echinodorus latifolius 23-28`C dosta svetlosti
---Ludwigia repens 19-24`C srednje svetlo
---Nuphar buteum 19-24`C dosta svetla

Visokorastuce biljke koje sadimo u zadnjem delu akvarijuma:

---Vallisneria gigantea 23-27`C srednje svetlo
---Vallisneria spiralis 19-24`C srednje svetlo
---Elodea densa 17-24`C srednje svetlo
---Ceratopteris thalictroides 22-27`C dosta svetlosti
---Aponogeton crispus 22-28`C dosta svetla